Projekat „Jadar“ biće nastavljen tek kada istraživanja nezavisnih stručnjaka potvrde da može da se realizuje na bezbedan način po životnu sredinu i zdravlje ljudi, poručuje Marijanti Babić iz „Rio Tinta“

Iako nacrti studija procene uticaja na životnu sredinu koje su izradili nezavisni stručnjaci pokazuju da projekat „Jadar“ može bezbedno da se realizuje po najvišim standardima, deo građana, zbog snažne antikampanje, dalje smatra da je to nemoguće. O tome kako ponovo zadobiti poverenje lokalne zajednice i šire javnosti, šta bi razvoj projekta značio za Srbiju u ekonomskom smislu i za naš položaj u Evropi i svetu razgovarali smo sa Marijanti Babić, glavnom zastupnicom „Rio Tinta“

Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno je izdalo dokument kojim određuje obim i sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“? Šta to konkretno znači i koji su dalji koraci za vašu kompaniju?

Rešenje o obimu i sadržaju studije je početak procesa koji je za nas i za građane Srbije najvažniji korak u daljem razvoju projekta, a to je izrada studije kojom moramo dokazati da se „Jadar“ može realizovati bezbedno po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ovo rešenje obavezuje „Rio Tinto“ da u roku od godinu dana od konačnog rešenja nadležnom ministarstvu dostavi detaljnu studiju kojom će nezavisni stručnjaci proceniti uticaj projekta na životnu sredinu i predložiti mere za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata. Zatim tehnička komisija nezavisnih stručnjaka analizira predložene mere i daje preporuku za konačnu odluku.

Deo procesa je i javna rasprava, u kojoj će i građani moći da iznesu mišljenja i komentare. Tek nakon što ceo proces bude završen i bude potvrđeno da se projekat može realizovati na bezbedan način po životnu sredinu i zdravlje ljudi, biće moguće dobiti dalje dozvole, uključujući građevinsku.

Nacrti studija procene uticaja na životnu sredinu koje su izradili nezavisni stručnjaci i koji su od juna javno dostupni pokazuju da projekat „Jadar“ može bezbedno da se realizuje po najvišim standardima. Jedan broj građana međutim i dalje smatra da je to nemoguće. Šta mislite da je razlog nepoverenja?

Razlog za nepoverenje velikim delom leži u intenzivnoj kampanji dezinformacija koja je pratila projekat poslednjih godina. U javnosti su se širile netačne tvrdnje koje nisu zasnovane na naučnim dokazima, već na strahu i tendenciozno plasiranim dezinformacijama. Neverovatno je da se dezinformacije šire i dalje, uprkos tome što su nacrti studija, koje su izradili nezavisni domaći i međunarodni stručnjaci, javno dostupni od juna i jasno pokazuju da projekat može biti realizovan u skladu s najvišim standardima zaštite životne sredine.

Mi čvrsto verujemo da o projektu koji ima tako veliki razvojni potencijal mora da se razgovara na osnovu činjenica. Zato ćemo nastaviti da delimo tačne i transparentne informacije, pružamo odgovore na sva pitanja i uključujemo stručnu i širu javnost u proces javne rasprave kako bismo vodili dijalog zasnovan na činjenicama.

Kakvo je raspoloženje prema potencijalnom rudniku u lokalnoj zajednici, u Loznici i Krupnju?

Kampanja širenja dezinformacija je uticala i na građane u Loznici i Krupnju, gde su ljudi direktno zainteresovani za potencijalne uticaje projekta. Međutim, kroz više od sto sastanaka s preko 3.500 članova lokalne zajednice, većina nedoumica je uspešno otklonjena. Građani sve više prepoznaju projekat kao šansu za ekonomski napredak, nova radna mesta i stabilniji razvoj. „Jadar“ bi bio jedan od najvećih poslodavaca u Loznici. Tokom četvorogodišnje faze izgradnje projekta bilo bi angažovano 3.500 radnika, dok bi kasnije tokom četiri decenije bilo stalno zaposleno 1.300 ljudi. Procenjuje se da bi budžet Loznice bio udvostručen kroz poreze i takse. Ovi prihodi otvaraju mogućnosti za značajne infrastrukturne projekte, unapređenje javnih usluga i podizanje kvaliteta života u celom regionu.

Šta bi razvoj projekta značio za Srbiju u ekonomskom smislu?

Mi verujemo na osnovu rezultata različitih ekonomskih studija da „Jadar“ ima potencijal da postane pokretač razvoja integrisanog lanca e-mobilnosti. Rudnik litijuma privukao bi značajne strane investicije u sektore proizvodnje baterija, katoda i samih električnih vozila, što znači otvaranje novih fabrika, radnih mesta, uvođenje savremenih tehnologija i razvoj veština domaće radne snage. Analize pokazuju da bi razvoj čitavog lanca e-mobilnosti mogao umnožiti uticaj projekta „Jadar“, potencijalno kreirajući preko 20.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta i privlačeći 6,2 milijarde evra direktnih stranih investicija. Ako govorimo o direktnim doprinosima projekta, minimalno 180 miliona evra godišnje bi država dobijala samo od poreza i rudne rente, a godišnji doprinos BDP-u je procenjen na 695 miliona evra, što je oko 1% BDP-a.

Ursula fon der Lajen je tokom turneje po Zapadnom Balkanu rekla da će Srbija zahvaljujući litijumu biti lider u oblasti električnih vozila i obećala podršku. Kako bi to uticalo na naš položaj u Evropi i svetu?

Litijum je strateški mineral za ekonomiju 21. veka, ključan za proizvodnju baterija i razvoj električnih vozila, što ga čini osnovom globalne zelene tranzicije. Razvoj ovog resursa omogućio bi Srbiji ne samo ekonomski napredak kroz privlačenje stranih investicija i stvaranje novih radnih mesta, već i jačanje njenog geostrateškog položaja kao pouzdanog partnera u zajedničkim evropskim inicijativama. Postajući ključni igrač u proizvodnji litijuma i održivih tehnologija, Srbija bi imala priliku da učestvuje u kreiranju inovativnih industrijskih politika, jačajući svoj uticaj i poziciju u globalnim procesima, uz istovremeno podizanje standarda života građana. Temelj za to postavljen je potpisivanjem Memoranduma o strateškom partnerstvu između Srbije i EU u oblasti kritičnih sirovina, koji potvrđuje stratešku važnost litijuma kako za našu zemlju, tako i za čitavu Evropsku uniju.

Protivnici rudarenja često ističu istraživanja koja pokazuju da su litijumske baterije prevaziđene. Šta Vi kažete na to?

Litijum-jonske baterije su trenutno nezamenjiva osnova zelene tranzicije i očekuje se da će to biti još decenijama, s obzirom na njihovu ključnu ulogu u razvoju e-mobilnosti. Natrijum-jonske baterije im nisu alternativa. To je zamena teza koju često čujemo. Iako predstavljaju zanimljivu tehnologiju, one nisu konkurentne litijum-jonskim baterijama kada je reč o energetskoj gustini i performansama. Na litijum se oslanja i najnovija tehnologija takozvanih solid state baterija, koja treba da osigura duži životni vek, veći domet i brže punjenje, tako da će najlakši metal nastaviti da igra ključnu ulogu u stvaranju čiste i održive budućnosti.

(izvor: cordmagazine.com)